субота, 04. јул 2015.

Маргиналије из телефона 09.


9. Моја способност да заборављам суштински важне ствари је запањујућа, могла би да се установи награда у тој дисциплини, да најзад и ја нешто освојим. Занимљиво ми је и то како одлучујем у вези са приоритетима. Неколико година одлазио сам на богослужења, покушавајући да продрем што дубље у суштину хришћанске вере. Почео сам да осећам велики замор и оптерећење. Нешто нисам радио како би требало или једноставно нисам имао довољно вере, не знам. Није помогло ни упорно и непрестано понављање истих речи, истих радњи које су подразумеване у храму, приликом служби. Мрзовољно и арогантно сам помислио да је sapienti satis рећи нешто само једанпут или двапут и то у изузетним приликама. Моја сопствена заборавност ме је демантовала. Готово истог тренутка, када сам одустао од редовног одласка у цркву, почеле су редом да нестају речи и читава поглавља усвојеног учења, које је подразумевало и 
кодекс понашања, као и веома значајне вредности које се преносе на живот сам. Укратко, све сам заборавио. Остао сам изнова сам са својим питањима, на које сам некада можда и имао одговор. Ко зна колико сам пута у својим лутањима духа био на добром правцу да додирнем само срце тајне, али су ме досада, лењост и немар одвукли назад, у моје непрегледно ништа.

четвртак, 02. јул 2015.

Маргиналије из телефона 08.


8. Не видим да смо различити од деце које пружају руке ка слици од сенки и светла, на екранима и вичу: Дај ми! Од истог материјала су и све наше жеље, са истим, мало уздржанијим гестом ми шаљемо исту поруку. Нисмо доказали да смо научили да разликујемо једну илузију од следеће.

уторак, 30. јун 2015.

Maргиналије из телефона 07.


7. Читавог живота осећам да се крећем по самим маргинама друштвених дешавања, све то захваљујући свом вредносном систему, од којег, морам рећи углавном, нисам одустајао. Већи успех или препознавање у јавном животу Србије данас, које сам прижељкивао као млађи човек, сада би ми деловало веома необично, чак и забрињавајуће. То би значило да сам нечим допринео да се циркус настави, да се освежи за још једну тачку. Живим у унутрашњости (могуће је на неколико начина то прочитати, зар не?), весело скрајнут од главних токова историје, нове номенклатуре и рециклираних идеја, али не и несвестан шта се дешава. Имам само једног саговорника с којим водим смислене разговоре, једанпут недељно. То је, мислим, довољно.

недеља, 28. јун 2015.

Маргиналије из телефона 06.


6. Убеђен да је свака политичка идеја доведена до потпуног нонсенса и самопародије, а притом не желећи да се одрекнем права да учествујем у такозваним демократским процесима, одлучио сам да применим потпуно тривијалне разлоге приликом доношења одлуке у вези са тим кога ћу изабрати на гласачком листићу. Тако сам решио да мој глас добије онај кандидат који најлепше изгледа, чији ми се музички укус највише допада, који воли да иде у позориште и гледа филмове. Нашавши таквог кандидата, свим срцем сам навијао за његов резултат, свестан да нема никаквих шанси да победи, с обзиром да је, будући човек од укуса, најмање био демагог, иако је и он сам користио све оне алате којима се служе наши вољени политиканти. Дакле, ни мој кандидат није био имун на продавање магле, или, да употребим мени омиљени, народски израз, дрндање вуне. На концу, резултат мог кандидата је био поражавајући, што ме је помало зачудило, с обзиром на то да се његова политика ни за акорд не разликује од владајуће. Кад размислим, не разликује се ни од политике странака у опозицији, нити било које политичке струје која тренутно постоји овде. Мислим да сам добро поступио: ни као победник, мој кандидат не би био у стању да промени ништа у вези са правилима игре која су овде одавно установљена, али макар, за разлику од осталих, зна шта је добра музика.

понедељак, 22. јун 2015.

Маргиналије из телефона 05.


5. Овај историјски тренутак са свим својим досадним турбуленцијама и трансформацијама , успео је да потроши све друштвене идеологије и докаже њихове недостатке. Из тог разлога, можда би се требало осећати провилегованим. Били смо у прилици да у пракси измеримо деловање неколико десетина различитих система са својим идеологијама, неке и сасвим изблиза, неке по последицама које су за собом оставили, неке и по извесној дози носталгије. Трудим се да останем на позитивној страни тог искуства, међутим, занос у вези са неком друштвеном идејом у потпуности је нестао, и чак сматрам да нимало нисам усамљен у томе. На прагу смо нечег новог, чије се последице не могу ни из далека наслутити и мислим да улазимо у последње стварно узбудљиво поглавље наше потрошене историје. Мало дуже желим да размишљам о томе. Макар није смртно досадно као све остало, и не изазива згађеност.

субота, 20. јун 2015.

Маргиналије из телефона 04.


4. Излишно је размишљати о истини, када је несталност једина извесност. Било где да погледате, сведено на баналност, промена може значити и просто пропадање, растакање на делове који се поново удружују и постају део нечег новог. Језиком хришћанске вере, који користим због извесне поетичности која ми одговара, враћамо се земљи. Сасвим добро. Вратићемо онолико колико смо и успели да примимо, готово ништа.

среда, 17. јун 2015.

Maргиналије из телефона 03.


3. На нивоу субатомских честица, наука је закључила да сва мерења зависе од ока посматрача, од онога што он жели да измери. Увек ћете бити преварени да видите управо оно што желите, било да је то струна, талас или тачка. Надам се да је то покренуло човека на филозофско промишљање у вези са структуром реалности. Самим посматрањем у стању смо да променимо појавност предмета и прилагођавамо је себи, својим предрасудама и потребама. То је по мом мишљењу, сама суштина магије.